| СТАТУТ ШКОЛЕ | |
|
На основу члана 21.Закона о јавним службама (Сл.гл.РС бр.42/91) и члана 47 . и 56. став 1.тачка 1. Закона о основама система образовања и васпитања ( Сл.гл.РС бр.62/03, 64/03, 58/04 и 62/04 ) , Школски одбор Основне школе «Иван Милутиновић» из Вишњице , на седници од 25.12.2004.године, донео је
С Т А Т У Т ОСНОВНЕ ШКОЛЕ «ИВАН МИЛУТИНОВИЋ»
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Статут Основне школе «Иван Милутиновић» (у даљем тексту: школа) је основни општи акт школе, којим се ближе уређују организација, начин рада, управљање и руковођење у школи и друга питања у складу са Законом.
Члан 2.
Свако има право на образовање и васпитање. Основно образовање је обавезно и бесплатно.
Члан 3.
Запослени у школи остварују права, обавезе и одговорности у складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања и закона којим се уређују радни односи у државним органима и овим Статутом.
Члан 4.
У школи је забрањено физичко кажњавање и вређање личности ученика, као и политичко организовање и коришћење школског простора у те сврхе.
Члан 5.
На основу одредби овог Статута у складу са њим, поједини односи између запослених уређују се другим општим актима школе.
НАЗИВ И СЕДИШТЕ ШКОЛЕ
Члан 6.
Школа је установа за обављање делатности основног образовања и послује под називом Основна школа «Иван Милутиновић».
Седиште школе је у Вишњици у ул. М. Тита бр. 101. Школа има и три издвојена одељења :
.
Члан 7.
Школа је уписана у судски регистар код Трговинског суда у Београду.
Печат школе
Члан 8.
Школа има печат и штамбиљ.
Школа у свом раду користи: а) један печат округлог облика са грбом Републике Србије у средини, пречника 32 мм, са следећим текстом у концентричним круговима око грба: Република Србија, Основна школа"Иван Милутиновић" Вишњица који служи за оверавање сведочанстава, диплома, ђачких књижица и других јавних исправа које издаје Школа;
б) један печат округлог облика, пречника 32 мм, са уписаним следећим текстом у концентричним круговима: Основна школа"Иван Милутиновић" Вишњица, а у средини хоризонтално Београд, који служи за оверавање аката из области канцеларијског и материјално-финансијског пословања, уговора и појединачних правних аката.
в) штамбиљ Школе за завођење аката је правоугаоног облика, величине 65 х 35 мм, са уписаним текстом који гласи: Основна школа"Иван Милутиновић" бр..... 200... Вишњица -Београд.
г) штамбиљ Школе за пријем поднесака, правоугаоног облика величине 60 х 30 мм са уписаним текстом који гласи: Основна школа"Иван Милутиновић" Вишњица - Београд.
д) три штамбиља за потребе школске библиотеке у Вишњици, Сланцима и Великом Селу. Текст на печатима и штамбиљима исписан је на српском језику, ћириличним писмом.
Члан 9.
Секретар школе је одговоран за руковање печата,осим финансијског печата за који је одговорна финансијска служба. Печати и штамбиљи чувају се после употребе закључани и металној каси у рачуноводству које је одговорно за издавање и чување печата. Директор школе може да писмено овласти друго лице да се стара о печатима и штамбиљима.
Правни положај школе
Члан 10.
Школа има својство правног лица са правима, обавезама и одговорностима на основу закона и овог Статута. Школа има право да у правном промету закључује Уговоре и предузима друге правне радње и правне послове у оквиру своје правне и пословне способности.
Члан 11.
Школа послује преко свог жиро рачуна који се води у Управи за јавна плаћања - Министарство финансија Републике Србије.
Одговорност за обавезе
Члан 12.
За своје обавезе у правном промету са трећим лицима школа одговара свим својим средствима којима располаже.
ЗАСТУПАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ
Члан 13.
Школу заступа директор школе неограничено. Школу представља директор. Директор школе може, у оквиру својих овлашћења, другом лицу дати пуномоћје за заступање школе.
Члан 14.
Директор школе може да повери обављање појединих послова из свог делокруга другом лицу.
ДЕЛАТНОСТ И ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Члан 15.
Системом образовања и васпитања обезбеђује се: 1) доступност образовања и васпитања; 2 ) квалитетно образовање и васпитање које осигурава стицање језичке, научне, уметничке, културне, здравствене и информатичке писмнености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву; 3) образовање и васпитање које одговоара степену развоја и узрасту детета, односно ученика; 4) једнака могућност за образовање ученика са сметњама у развоју; 5) подстицање ученика за стицање што вишег нивоа образовања и што већег укључења у процес доживотног учења. Начин обављања делатности образовања и васпитања прописан је Законом о основама система образовања и васпитања и посебним закаконима у областима образовања и васпитања ( у даљем тексту: посебан закон).
Члан 16.
Циљеви и задаци образовања и васпитања јесу: 1) развој интелектуалних капацитета и знања ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима; 2) подстицање и развој физичких и здравствених способности ученика; 3) оспособљавање за рад. даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима доживотног учења; 4) оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени разувој и будући живот; 5) развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина; 6) омогућавање укључивања у процес европског и међународног повезивања; 7) развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине; 8) поштовање права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски уређеном друштву; 9) развијање код ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције, јачање поверења међу ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на различитост; 10) развијање и неговање другарства и пријатељства, развијање и усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.
ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ
Члан 17.
Делатност школе је: Основна делатност школе је образовање и васпитање ученика за стицање основног образовања у трајању од осам година. Школа обавља делатност у свом седишту. Школа може да обавља делатност ван седишта, организовањем издвојеног одељења уз сагласност Министрства просвете. Издвојено одељење нема својство правног лица.
Члан 18.
Школа може да обавља и другу делатност која је функцији образовања и васпитања ( у даљем тексту: проширена делатност), под условом да се ученици ангажују у оквиру практичне наставе и да се радом наставника не омета остваривање делатности образовања и васпитања. Проширена делатност школе може да буде давање услуга, производња, продаја и друга делатност којом се унапређује или доприноси рационализацији и квалитетнијем обављању образовања и васпитања. Одлуку о проширењу делатности доноси школски одбор уз сагласност Министарства.
СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ И ПРОМЕНЕ НАЗИВА И СЕДИШТА ШКОЛЕ И ЗАБРАНА РАДА
Члан 19.
Школа може да врши статусне промене, промену назива или седишта. Одлуку о статусној промени школе доноси школски одбор уз сагласност оснивача. Одлуку о промени назива или седишта школе доноси школски одбор уз сагланост оснивача, а када је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, уз сагланост Министарства. Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године.
Забрана рада школе
Члан 20.
Када орган надлежан за обављање послова управног, односно стручно-педагошког надзора утврди да школа не испуњава прописане услове за рад или не обавља делатност на прописани начин, као и у случају обуставе рада, одредиће јој рок за испуњење услова, односно отклањање неправилности у обављању делатности. Када школа чији је оснивач Рерпублика, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе не поступи по налогу органа из става 1. овог члана, односно када орган управљања не обавља послове из своје надлежности, а надлежни орган јединице локалне самопураве не предузме мере у складу са законом, ни после прописаног рока за отклањање неправилности, Министарство претходно предузима следеће мере: 1) разрешава директора и поставља вршиоца дужности директора; 2) разрешава дужности орган управљања и именује привремени орган управљања. Вршилац дужности директора школе и привремени орган управљања дужни су да отклоне утврђене неправилности, у року које одреди Министарство. Вршилац дужности директора и приврмени орган управљања обављају послове из своје надлежности до избора, односно именовања новог, а најдуже годину дана. Ако вршилац дужности директора школе и приврмени орган управљања не отклоне утврђене неправилности, Министарство забрањује рад школе.
УПРАВЉАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ
Члан 21.
Школа има органе управљања, руковођења, стручне и саветодавне органе који су утврђени Законом и овим Статутом.
ШКОЛСКИ ОДБОР
Члан 22.
Орган управљања у школи јесте школски одбор. Школски одбор има девет чланова, укључујући и председника. Чланове школског одбора именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуораве, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова школског одбора. Школски одбор чине по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе. Чланове школског одбора из реда запослених предлаже наставничко веће, а из реда родитеља - Савет родитеља, тајним изјашњавањем. За чланове школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице које би могло да заступа интересе више структура, лице чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у школском одбору, као и лице које је већ именовано за члана школског одбора школе. Скупштина јединице локалне самоуправе одлучује о предлогу овлашћеног предлагача. Ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са Законом, или предложи кандидата супротно одредбама Закона, скупштина јединице локалне самоуправе одређује рок за усклађивање са Законом. Ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са Законом,скупштина јединице локалне самоуправе именоваће нове чланове органа управљања без предлога овлашћеног предлагача.
Мандат школског одбора
Члан 23.
Чланови школског одбора именују се на четри године. Поступак за именовање чланова покреће се најкасније два месеца пре истека мандата претоходно именованим члановима школског одбора. Скупштина јединице локалне самоуправе разрешиће, пре истека мандтата, поједине чланове, укључујући и председника или школски одбор, на лични захтев члана, ако: 1) школски одбор доноси незаконите одлуке; 2) члан школског одобра неоправданим одуствовањем или несавесним радом онемогућава рад органа управљања; 3) у поступку преиспитивања акта о именовању утврди неправилности; 4) овалашћени предлагач покрене иницијативу за разрешење члана школског одобра због престанка основа по којем је именован у школском одбору; 5) наступи услов из члана 53. став. 8. Закона о основама система образовања и васпитања. Када се утврде неправилности у поступку именовања, односно разрешења школског одбора, скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да одмах покрене поступак за преиспитивање акта о именовању.
Привремени органи управљања
Члан 24.
Министар именује привремени орган управљања школе ако председника и чланове не именује јединица локалне самоуправе до истека мандата претоходно именованим члановима органа управљања. Мандат привременог органа управљања школе траје до именовања новог.
Надлежност школског одбора
Члан 25.
Школски одбор школе: 1) доноси статут, правила понашања у школи и друге опште акте; 2) доноси школски програм образовања и васпитања, развојни план, годишњи програм рада и усваја извештаје о њиховом остваривању; 3) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике; 4) доноси финансијски план школе; 5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи; 6) расписује конкурс и бира директора; 7) разматра исходе образовања и васпитања и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада; 8) одлучује по жалби, односно приговору на решење директора; 9) обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом. Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова. Седницама школског одбора присуствују и учествује у његовом раду представник синдиката, представник ученичког парламента , без права одлучивања. За обављање послова из своје надлежности школски одбор одговоара органу који га именује и оснивачу. Начин рада школског одобра ближе се уређује Пословником о раду школског одобра.
ДИРЕКТОР ШКОЛЕ
Члан 26.
Директор руководи радом школе. За директора школе може да буде изабрано лице које има високо образовање, лиценцу за наставника, педагоога или психолога, положен испит за директора школе и најмање пет година радног стажа у области образовања и васпитања. Изузетно од става 2. овог члана, ако се на поновљени конкурс не пријави ни један кандидат са високим обвразовањем, за директора основне школе може да буде изабран и наставник са одговарјућим вишим образовањем и најмање десет година радног стажа у области образовања и васпитања, уз обавезу да положи испит за директора. Директор школе бира се на период од четири године. Мандат директора тече од дана ступања на дужност. Трошкове полагања испита за директора сноси лице које полаже испит за директора.
О правима, обевезама и одговорностима директора одлучује школски одбор.
Избор директора школе
Члан 27.
Директора школе бира школски одбор на основу јавног конкурса, по прибављеном мишљењу наставничког већа. Конкурс за избор дирекотра расписује се најкасније три месеца пре истека мандата директора. Одлука са документациојом о изабраном кандидату доставља се министру на сагласност. Сматра се да је одлука школског одбора о избору директора донета, односно да је министар дао на њу сагласност ако у року од 30 дана од дана достављања одлуке не донесе акт којом одбија сагласност. Учесник конкурса незадовољан одлуком о избору директора, има право на судску заштиту у управном спору. Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са закононм или се њеним доношењем доводи у питање несметано обаљање делатности школе. Ако министар допнесе акт којим се одбија давање сагласности на одлуку о избору директора школе, расписује се нови конкурс.
Надлежност и одговорност директора школе.
Члан 28.
Дирекотр је одговоран за законитост рада и за успешно обаљање делатности школе. Директор тза свој рад одоговра школском одбору и министру. Осим послова утврђених законом, директор: 1) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања; 2) стара се о осигурању квалитета и унапређивању образовно васпитног рада; 3) стара се о остваривању развојног плана школе; 4) организује педагошко-инструктивни увид и надзор и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручног сарадника; 5) планира стручно усваршавање запослених; 6) предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и просветног саветника, као и у случају недоличног понашања запосленог и његовог негативног утицаја на ученике; 7) стара се о благовременом обавештавању запослених, стручних органа и органа управљања о свим питањима од интереса за рад школе и ових органа; 8) сазива и руководи седницама наставничког већа, без права одлучивања; 9) усмерава и усклађује рад стручних органа у школи; 10) сарађује са родитељима ученика и са другим организацијама; 11) редовно подноси извештаје о свом раду школском одобру.
Престанак дужности директора
Члан 29.
Дужност директора школе престаја: истеком мандата, на лични захтев, стицањем услова за мировање, престанак радног односа и разрешењем. Одлуку о престанку дужности директора доноси школски одбор. Школски одбор може да разреши директора дужности пре истека мандата: 1) ако је школа, односно директор одговоран за прекршај из закона, привредни преступ или кривично дело у вршењу дужности; 2) ако је надлежни орган уврдио да школа не остварује програм образовања и васпитања; 3) ако је надлежни орган утврдио да директор не предузима мере за остваривање циљева образовања и васпитања; 4) ако директор не поступи по налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утвршених недостатака и неправилности; 5) ако надлежни орган утврди да директор располаже средставима школе, школским простором, опремом и имовином на незаконит начин; 6) ако директор предлагањем незаконитих одлука, непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањима или сазивањем седница супротно пословнику омета рад органа управљања и запослених; 7) ако директор не предузима одговорајуће мере према наставнику, васпитачу или стручном сараднику који не извршава своје редовне радне обавезе, физички кажњава или вређа личност ученика; 8) ако се у школи води евиденција и издају јавне исправе супротно закону; 9) ако школе не обезбеди чување прописане евиденције и документације; 10) ако школа заснује радни однос са наставником, васпитачем или стручним сардником супротно закону; 11) ако школа не спроводи мере за безбедност и зашититу ученика; 12) ако се у току мандата утврди да директор не испуњава услове за наставника, васпитача, педагога или психолога школе; 13) ако школски одбор не прихвати годишњи извепштај директора о раду школе; 14) у другим случајеима, у складу са законом. Сматра се да је одлука школског одобора о разрешењу директора донета, односно да је министар дао на њу сагласност, ако у року од 15 дана од дана њеног достављања не донесе акт којом се одбија сагласност. Акт о одбијању сагласности министар доноси ако у поступку утврди да одлука није донета у складу са законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављање делатности школе.
Права директора школе по престанку дужности
Члан 30.
Директор коме је престала дужност пре истека мандата и на лични захтев распоређује се на радно место које одговара степену и врсти његовог образовања. Ако нема слободног радног места у истој или другој установи, лице из става 1. овог члана остаје несраспоређено и остварује право по плату у висини коју је остварило за месец који претходи месецу у коме му је престала дужност, а најдуже шест месеци. Директор школе којем је дужност престала разрешењем, а који не може да се распореди на радно место које одговара степену и врсти његовог образовања, престаје радни однос, уз наплату отпремнине, у складу са законом.
ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
Члан 31.
Вршиоца дужности директора поставља школски одбор до избора директора, ако директору школе престане дужност, а није расписан конкурс или школски одбор није донео одлуку о избору или је министар донео акт којим је одбијено давање сагласности на одлуку школског одбора. Вршиоца дужности директора поставља министар ако школски одбор не постави вршиоца дужности у случајевима из става 1. овог члана, или не донесе одлуку по поновљеном конкурсу, односно министар не да сагласност на одлуку по поновљеном конкурсу, у року од седам дана од дана сазнања за наступање разлога за постављење. За вршиоца дужности школе не може бити постављено лице које у поступку избора за директора није добило сагласност. За вршиоца дужности дирекора може да буде постављен наставник, васпитач или стручни сарадник у највишем звању, најдуже на шест месеци. Вршиоцу дужности директора мирује радни однос на радном месту са кога је постављен , за време док обавља ту дужност. Права, обевезе и одговорности дирекотра школе односе се и на вршиоца дужности директора.
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА
Члан 32.
Школа може да има помоћника дирекотра, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање школе. Решењем директора на послове помоћника директора распоређује се наставник, васпитач или стручни сарадник у највишем звању у школи, за сваку школску годину. Помоћник директора органзује, руководи и одговоран је за педагошки рад школе, координира рад стручних актива и других стручних органа школе и обавља друге послове, у складу са овим стаутом. Помоћник директора дужан је да обавља и послове наставника, васпитача или стручног сарадника у складу са решењем дирекотра.
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА
Члан 33.. Ради разматрања питања од заједничког интереса за рад школе и ученика, као и других питања од значаја за остваривање образовно-васпитних задатака, школа организује сталну сарадњу са родитељима ученика. Сарадња са родитељима остварује се у непосредним контактом директора школе, наставника и стручних сарадника, учешћем представника родитеља у раду органа школе и преко родитељских састанака и савета родитеља. Радници школе дужни су да у контакту са родитељима поштују њихову личност, да се коректно понашају и да чувају свој и углед школе.
Члан 34. Уколико родитељ не показује потребно интересовање за образовни и васпитни развој свог детета, школа је обавезна да га преко одељењског старешине писмено обавести и позове на разговор о мерама које треба предузети за побољшање успеха и понашања ученика. Уколико родитељ и после писменог позива који му је упутио разредни старешина, не успостави сарадњу, школа је обавезна да обавести орган старатељства ако закључи да је развој ученика очигледно негативно усмерен и да му треба помоћи.
Члан 35. Родитељске састанке сазива, припрема и води одељењски старешина. Одељењски старешина може, у току једне школске године да сазове више родитељских састанака, а најмање један у класификационом периоду. Ако одељењски старешина повреди одредбу овог Статута не сазивајући родитељски састанак, право је родитеља да захтевају сазивање ванредног родитељског састанка. У случају из става 3. овог члана довољан је писмени захтев трећине родитеља из истог одељења.
Члан 36. Родитељи на родитељским састанцима разматрају успех и понашање ученика у одељењу и добијају информације о успеху ученика, школе у целини, пружају помоћ за остваривање оптималних услова за одвијање образовно-васпитног рада, дају предлоге, сугестије и препоруке за побољшање успеха ученика и целокупног рада школе. Родитељи, ученици и наставници који изводе образовно-васпитни рад у одељењу, према потреби, а најмање два пута у току школске године, заједнички разматрају и договарају се о питањима остваривања програма образовно-васпитног рада и дају предлоге и мишљења Школском одбору, стручним органима и директору, који су дужни да их размотре, заузму ставове и о томе обавесте ученике и њихове родитеље.
Члан 37. Ради одржавања контакта одељењског старешине и предмених наставника са родитељима ученика, ради информисања родитеља о успеху ученика из појединих наставних предмета и о укупном раду ученика, у школи се одржава "дан отворених врата" када одељенске старешине и предметни наставници примају родитеље. "Дан отворених врата" одржава се најмање једном недељно и о томе се обавештавају родитељи и ученици.
Члан 38. Ради остваривања што боље сарадње и учешћа родитеља у остваривању образовно-васпитних задатака школе, у школи се као саветодавно тело формирају одељењски савет родитеља и Савет родитеља школе.
Члан 39. Свако одељење бира одељењски савет родитеља. У одељењски савет родитеља бира се 3 члана. Избор чланова одељењског савета родитеља врше родитељи, јавним гласањем, на родитељском састанку којим, до избора председника, руководи одељењски старешина.
Савет родитеља школе
Члан 40. Савет родитеља школе чине представници одељењских савета родитеља. Свако одељење делегира по једног представника у савет родитеља школе. Мандат чланова Савета родитеља је две године (школске).
Члан 41. Савет родитеља школе бира, из свог састава, председника, заменика председника на првој седници приликом верификације мандата изабраних чланова. Избор из става 1. овог члана врши се јавним гласањем. Изабрани су кандидати за које се изјаснила већина од укупног броја чланова савета родитеља школе. Председник и заменик председника бирају се на период од две године.
Члан 42. Савет родитеља предлаже три своја представника у Школски одбор школе на основу тајног гласања, а изабрана су она три предложена кандидата која добију највише гласова присутних чланова савета родитеља школе, под условом да у моменту гласања седници присуствује више од половине чланова Савета родитеља школе.
Члан 43. Савет родитеља: - предлаже представнике родитеља ученика у школски одбор; - предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпитног рада; - учествује у поступку предлагања изборних предмета; - разматра намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге, ученичке заједнице,од проширене делатности школе, од донација и средстава ученика; - разматра услове за рад ученика; - учествује у поступку прописивања мера заштите и безбедности ученика; - даје сагласност на програм и организовање екскурзија, односно програма наставе у природи (зимовања и летовања), и разматра извештај о њиховом остваривању; - доноси Пословник о свом раду; - разматра и друга питања утврђена Статутом. Савет родитеља има право да своје предлоге, питања и ставове упућује Школском одбору, директору и стручним органима школе.
Члан 44. На седници савета родитеља води се записник који потписују записничар и председник Савета родитеља. Пословником о раду савета родитеља школе детаљно се регулише начин рада савета родитеља у складу са законом и Статутом школе.
СТРУЧНИ ОРГАНИ ШКОЛЕ
Члан 45.
Стручни органи школе су: наставничко веће, одељењско веће, стручно веће за области предмета, стручни активи за развојно планирање и за развој школског програма и други стручни активи у складу са овим статутом.
Наставничко веће
Члан 46. Наставничко веће чине сви наставници и стручни сарадници. Седнице наставничког већа сазива и њима руководи директор школе без права одлучивања.
Члан 47. Наставничко веће ради у седницама, а одлуке се доносе већином гласова укупног броја чланова наставничког већа, јавним гласањем, сем у случају када је законом или Статутом школе другачије одређено. У случају када Наставничко веће предлаже три представника запослених у Школски одбор, бира се тајно, а предложеним се сматрају она три предложена кандидата која добију највећи број гласова присутних чланова наставничког већа. Наставничко веће даје мишљење о учесницима конкурса за избор директора школе, гласањем на начин како се веће буде изјаснила на самој седници Већа. Наставничко веће може одлучивати о питањима утврђеним дневним редом само ако седници присуствује више од половине чланова већа. Када заказаној седници не присуствује потребан број чланова већа, директор школе је дужан да у року од 3 дана закаже нову седницу са истим дневним редом.
Члан 48.
Наставничко веће нарочито расправља и одлучује о следећем: - Остваривање школског програма, одн наставног плана и програма ; - припрема о прати остваривање Годишњег програма рада школе , школског програма; - припрема и прати остваривање програма свих стручних тела и наставника у школи; - разматра и усваја извештаје о остваривању годишњих извештаја о раду школе васпитно образовних задатака наставног плана и програма школског програма и свих стручних тела и органа у школи и утврђује мере за унапређивање рада; - Разматра оцењује и усваја извештаје о успеху и владању ученика на крају класификационих периода и утврђује мере за унапређивање васпитно образовног рада; - Анализира остварене циљеве и задатке образовања и утврђује мере за њихово унапређивање - Предлаже три представника из реда запослених у Школски одбор - Даје мишљење Школском одбору за избор директора школе - Разматра извештај о раду директора школе, стручних сарадника и одељењских старешина; - Изриче васпитно дисциплинске мере из своје надлежности; - Доноси одлуку о похваљивању и награђивању ученика; - Планира и организује различите облике наставних и ваннаставних активности ученика, такмичења, манифестација и друге културно образовне програме - Доноси одлуке о уџбеницима , радним свескама, приручницима, часописима и другој литератури који ће се користити у образовно васпитном раду са ученицима; - Најмање једном гордишње разматра ниво опремљености школе наставним средствима , и њихово коришћење и предлаже органу управљања план опремања учионица и кабинета као и план за набавку наставних средстава; - Усваја поделу предмета на наставнике према педагошкој норми о недељном наставном фонду часова; - Утврђује распоред часова редовне наставе, допунске , додатне наставе и свих осталих облика образовно васпитног рада са ученицима; - Утврђује програм за реализацију екскурзија, излета, и наставе у природи и разматра и усваја извештај о реализацији наведених програма; - Доноси одлуку о формирању и саставу комисија и других помоћних тела и Већа и разматра и усваја њихове извештаје о питањима која су поверена тим телима; - Доноси одлуку о ослобађању ученика обавезе похађању наставе физичког васпитања из здравствених разлога, као и одлуку о одсуству ученике са наставе преко осам дана; - Одређује менторе за праћење рада приправника и наставника који немају положен стручни испит; - Утврђује програм и план стручног усавршавања наставника и стручних сарадника; - Оцењује резултате рада наставника и стручних сарадника и предлаже похвале, награде, признања и унапређења у складу са прописима; - Одлучује о захтеву за премештај ученика у друго одељење; - Одлучује о премештању ученика у другу школу и доноси одлуку о удаљењу ученика из школе коме је престала обавеза похађања основне школе; - Стара се о сарадњи школе са родитељима ученика, локалном заједницом и другим организацијама и институцијама а у циљу обезбеђивања квалитетних услова за укупан живот и рад школе и њених ученика; - Остварује сарадњу са ученичким парламентом и обезбеђује услове за остваривање програма и свих других активности овог тела; - Обавља и друге послове који су му законом Статутом и другим општим актима стављени у надлежност.
Члан 49. О раду Наставничког већа води се записник. Записник води један од чланова Наставничког већа кога на почетку школске године бира Наставничко веће за ту школску годину. Том приликом одређује се и заменик записничара који води записник у његовој одсутности. Записник се води у посебно повезаној свесци са нумерисаним страницама и овереним печатом, а потписују га директор школе и записничар.
Одељењско веће
Члан 50. Ради организовања и остваривања образовно-васпитног рада у сваком одељењу школе формира се одељењско веће. Одељењско веће чине наставници који изводе наставу у одређеном одељењу.
Члан 51. Одељењско веће сазива и њиме руководи одељењски старешина. Одељењско веће ради у седницама. Седнице Одељењског већа сазивају се једном месечно.
Члан 52. Одељењско веће може одлучивати уколико седници присуствује већина чланова већа. Одлуке одељењског већа доносе се већином укупног броја чланова. Уколико седници присуствује мање од половине чланова већа, седница се одлаже и заказује нова најкасније у року од 3 дана.
Члан 53. Одељењско веће: - непосредно организује и остварује васпитно-образовни рад у одељењу; - разматра резултате рада наставника; - остварује увид у резултате рада и владања ученика, анализира резултате које ученици постигну на крају тромесечја, полугодишта и на крају школске године; - предузима мере за усклађивање рада ученика у процесу образовања и васпитања у одељењу; - утврђује на предлог предметног наставника оцену из предмета на основу укупних резултата рада а оцену из владања на основу понашања ученика - похваљује и награђује ученике; - изриче васпитно-дисциплинске мере из своје надлежности; - предлаже Наставничком већу програм усавршавања наставника, програм екскурзија, такмичења и слично; - врши избор ученика за такмичење на предлог предметног наставника; - врши избор ученика за које треба организовати допунски и додатни рад на предлог предметног наставника; - обавља и друге послове који му законом, подзаконским актима и одлуком директора школе буду стављени у надлежност.
Одељењски старешина
Члан 54.
Одељењски старешина води кратак записник о раду већа. У записник се уносе одлуке и закључци , као и резултати гласања, издвојена мишљења уколико то захтева члан већа.
Члан 55.
Свако одељење у школи има одељењског старешину. Одељењског старешину на почетку школске године именује Наставничко веће из реда наставника који остварују наставу у том одељењу.
Члан 56.. Одељењски старешина је непосредни педагошки, организациони и административни организатор рада у одељењу. Одељењски старешина: - обезбеђује непосредну сарадњу са наставницима и стручним сарадницима који остварују наставу и одељењу и усклађује њихов рад; - остварује стални увид у рад и владање ученика одељења у школи и ван ње; - разматра проблеме ученика код савлађивања наставних садржаја из појединих предмета и изналази могућности за побољшање успеха ученика; - остварује увид у социјалне и породичне прилике ученика и обезбеђује сталну сарадњу са родитељима; - сазива родитељске састанке и руководи њима; - прати остваривање наставног плана и програма у одељењу и посебно прати оцењивање ученика; - прати похађање наставе од стране ученика и правда изостанке ; - изриче похвале и награде ученицима из своје надлежности; - води школску евиденцију; - потписује ђачке књижице, дипломе и сведочанства; - руководи радом одељењског већа, потписује његове одлуке и води записник; - предлаже одељењском већу оцене из владања; - упознаје ученике са Правилима понашања у Школи, радним обавезама и дисциплинским мерама за неизвршавање радних обавеза; - износи предлоге и жалбе ученика пред органе школе; - стара се о остваривању ваннаставних активности; - обезбеђује услове за припрему ученика за такмичење; - припрема предлоге екскурзија ученика, води екскурзије и стара се о безбедности и дисциплини ученика на екскурзијама; - обавештава родитеље о дисциплинској одговорности и поступку који се води према ученику и доставља им одлуке о дисциплинским мерама које су ученику изречене; - обавља и друге послове који су му законом, подзаконским актима или одлуком директора школе стављени у надлежност.
Члан 57. Одељењски старешина дужан је да подноси извештај о свом раду и раду одељења најмање два пута у току полугодишта. Одељењски старешина дужан је да на почетку школске године уради оперативни план рада одељења и преда га директору школе. План рада обухвата његов целокупан рад у току школске године на остваривању утврђених планова по месецима, полугодишту и за целу школску годину.
Стручно веће за области предмета
Члан 58. Стручно веће за област предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета. Веће се образује ради усклађивања и унапрђење наставе и других облика образовно васпитног рада. Стручно веће за области предмета обезбеђује потребну корелацију међу предметима и сарадњу наставника прати примену наставних средстава у непосредном образовно васпитном раду. Утврђује предлоге за набавку наставних средстава, опреме и стручне литературе. Пружа помоћ наставницима приправницима у вођењу образовно васпитног процеса Организује рад на оспособљавању наставника за коришћење савремених облика у метода ра , наставних средстава. Организује практична предавања и међусобне посете наставника са циљем размене искустава у примену савремених облика и метода рада, наставних средстава и друго. Обавља и друге послове које му законом и подзаконским актима и одлуком директора школе буду стављени у надлежност.
Радом стручног већа руководи један од наставника кога сваке године бира Наставничко веће. Стручно веће утврђује свој програм рада за сваку школску годину на основу обавеза које проистичу из Годишњег плана и програма рада школе у остваривању наставног плана и програма образовања.
Члан 59. У школи постоје следећа стручна већа:
- стручно веће учитеља; - стручно веће за језик и књижевност и комуникацију; - стручно веће природних наука; - стручно веће друштвених наука; - стручно веће уметности и вештина;
Члан 60.
За рад стручног већа и спровођење одлука и задатака одговоран је руководилац стручног већа.
О раду стручног већа руководилац стручног већа води записник и доставља га директору школе, односно Наставничком већу на увид приликом разматрања припрема за Годишњи програм рада и приликом разматрања резултата рада.
Члан 61.
Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе и савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује Школски одбор. Стручни актив за развојно планирање: - утврђује оквире планова рада у вези са распоредом градива редовне наставе, допунског и додатног рада и слободних активности, као и методологију планирања рада и припремања наставника за непосредан образовно-васпитни рад; - утврђује критеријуме и начин оцењивања знања и умећа ученика према стручним упутствима, односно посебним прописима министра просвете и спорта; - остварује увид у реализацију наставног плана и програма и предузима мере за по дизање квалитета образовно-васпитног рада; - активно учествује у доношењу програма стручног усавршавања наставника и брине о учешћу својих чланова на предавањима, семинарима и другим облицима информисања и усавршавања наставника; - остварује сарадњу са педагошко-психолошком службом и другим стручним институ цијама и удружењима; - обавља и друге послове по налогу Школског одбора.
Стручни актив за развој школског програма
Члан 62.
Стручни актив за развој школског програма чине представници наставника и стручних сарадника. Чланове стручног актива за развој школског програма именује Наставничко веће. Стручни актив за развој школског програма: - разматра стручна питања образовно-васпитног рада и предлаже Наставничком већу доношење одговарајућих одлука ради унапређења рада; - систематски изучава и анализира наставне програме, уџбенике и методске приручнике, праксу наставника, коришћење наставник средстава и др.; - предлаже Наставничком већу поделу предмета на наставнике; - врши избор уџбеника, приручника, радних свезака, часописа и др. и предлаже Наставничком већу њихово усвајање; - обавља и друге послове ради унапређења образовно васпитног рада.
Педагошки колегијум
Члан 63. Педагошки колегијум чине председници стручног већа и стручних актива. Педагошким колегијумом председава директор, односно помоћник диектора. Педагошки колегијум разматра питања и заузима статове у вези са пословима директора који се тичу: - осигурања квалитета и унапређења образовно-васпитног рада; - остваривања развојног плана установе; - организовања педагошко-инструктивног увида и надзора и предузимања мера за унапређење и усавршавање рада наставника и стручних сарадника; - планирања стручног усавршавања запослених..
СЕКРЕТАР ШКОЛЕ
Члан 64.
Управне, нормативно.правне и друге правне послове у школи обавља секретар. Послове секретара може да обавља дипшломирани правник са положеним стручним испитом за секретара. Запослени који је до дана на ступање на снагу овог закона обављао послове секретара установе а није дипломирани правник, може да обавља ове послове до краја 2005/06.школске године. Запослени из става 3. овог члана распоређује се на друге одговарајуће послове , ако таквих послова нема распоређујесе, уз његову сагласност за обављање административно техничких послова. Лице које одбије распоређивање остварује право запосленог за чијим је радом престала потреба . Запослени установе који обавља послове секретар и који је дипломирани правник а засновао је радни однос до дана ступања на снагу овог закона , дужан је да положћи стручни испит у року од 3 године од дана ступања на снагу овог закона. Лицу које не положи стручни испит у року из става 5. овог члана престаје радни однос. Лице које има положен правосудни испит или стручни испит за запослене у органима државне управе не полаже стручни испит за секретара. Изузетно из става 2. овог члана за секретара школе може да буде избарано и друго лице, уколико се на поновљеном конкурсу не пријави дипломирани правник, а најдуже на две године.
ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Члан 65.
Основно образовање и васпитање остварује се на основу школског програма. Школски програм доноси школски одбор у складу са наставним плановима и програмима. Школским програмом обезбеђује се остваривање наставних планова и програма и потреба ученика, родитеља, школе и јединице локалне самоуправе.
Члан 66.
Основно образовање и васпитање оставрује се на основу школског програма. Школски програм доноси школски одбор, у складу са наставним плановима и програмима. Школским програмом обезбеђује се остваривање наставних планова и програма и потреба ученика и родитеља школе и јединица локалне самоузправе. Школски програм садржи обавезни, изборни и факултативни део. Обавезни део наставног плана и програма садржи основне предмете и садржаје који су обавезни за све ученике одређеног нивоа и врсте образовања. Изборни део наставног плана и програма обухвата изборне прдмете и садржаје програма по нивоима и врстама образовања од којих ученик обавезно бира један или више предмета према својим склоностима. Један од обавезних изборних предмета је верска настава или грађанско васпитање. Ученик који се определио за један од два изборна предмета верску наставу или грађанско васпитање, изборни предмет задражава до краја започетог циклуса основног образовања. Факултативни део наставног плана и програма обухвата предмете којим се задовољавају интереси ученика у складу са могућностима школе, као и садржаје сллободних активности.
Наставни планови основног образовања и васпитања
Члан 67.
Наставни планови основног образовања и васпитања садрже: 1) обавезне предмете по разредима у основном образовању и васпитању; 2) изборне предмете по разредима у основном образовању и васпитању; 3) облике образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни изборни предмети; 4) годишњи и недељни фонд часова по предметима.
Наставни програми основног образовања и васпитања
Члан 68.
Наставни програм основног образовања и васпитања садрже: 1) сврху, циљеве и задатке програма образовања и васпитања; 2) обавезне и препоручене садржаје обавезних и изборних предмета; 3) препоручене врсте активности у образовно-васпитном раду; 4) начин прилагођавања програма музичког и балетског обаразовања, образовања одарслих, образовања и васпитања ученика с сметњама у развоју, ученика са посебним способностима и образовања на језику националне мањине; 5) опште и псоебне стандарде знања; 6) друга питања од значаја за остваривање наставног програма.
Наставни планови и програми основног образовања и васпитања
Члан 69.
Школским програмом обезбеђује се остваривање општих и посебних основа школског програма и Наставни планови и програми су основа за: 1) доношење школског програма у основном образовању и васпитању; 2) доношење програма завршног и матурских испита; 3) вредновање квалитета образовања и васпитања.
Садржина школских програма
Члан 70.
Школски програми садржи: 1) назив, врсту и трајање школског програма; 2) сврху, циљеве и задатке школског програма; 3) обавезне и изборне предмете и њихове обавезне и слободне садржаје; 4) факултативне наставне предмете и њихове садржаје; 5) трајање и основне облике извођења програма; 6) фонд часова за сваки разред; 7) фонд часова за сваки предмет; 8) начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма; 9) врсте активности у образовно.васпитном раду; 10) програмске садржаје и активности којима се остварује факултативни део школског програма.
Надлежност и поступак за доношење наставних планова и програма
Члан 71.
Наставне планове и програме основног образовања и васпитања, основе васпитног програма доноси Национални просветни савет, а програме завршних и матурских испита, посебне програме у обалстима васпитања и образовања, стручног оспособљавања и обуке, на предлоге Савета, прописује министар.
Доношење програма образовања и васпитања
Члан 72.
Школски и васпитни програм припремају одговарајући стручни органи школе, а доноси их школски одбор, по прибављеној сагласности надлежног органа оснивача на планирана материјална средстава за њихово остваривање. Када је оснивач установе Република, сагласност из става 1. овог члана даје Министарство.
Објављивање програма образовања и васпитања
Члан 73.
Школски програм објављује се најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће се примењивати. Школски и васпитни програм објављује се у складу са општим актом школе, на начин којим се обезбеђује доступност свим заинтересованим корисницима.
ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Образовно-васпитни рад
Члан74.
Образовно-васпитни рад обухвата наставне и ваннаставне активности школе којима се остварује програм образовања и васпитања и постижу прописани циљеви и задаци, у складу са законом.
Школска година
Члан 75.
Образовни-васпитни рад школе остварује се у току школске године, која почиње 1. септембра, а завршавасе 31. августа наредне године. Образовно-васпитни рад организује се у два полугодишта. Ученици имају школски распуст. Време и трајање школског распуста утврђује се школским календаром. Школски календар прописује министар до 1. јуна.
Годишњни програм рада
Члан 76.
ШКола до 15. септембра доноси годишњи програм рада, којим се утврђује време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања. Годишњи програм рада школа доноси у складу са развојним планом и програмом образовања и васпитања.
Прекид образовно - васпитног рада
Члан 77.
Образовно-васпитни рад може да се прекине у случају више силе, епидемије и другим случајевима који онемогућавају рад школе. Одлуку о прекиду образовно-васпитног рада доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе. Након престанка разлога за прекид образовно-васпитног рада, школа надокнађује пропуштени рад, на начин који одреди министар. У случају непосредне ратне опасности, ратног стања и других ванредних околности, министар прописује посебан програм образовања, упутство о организацији и раду школе и одређује школе које настављају са радом.
Трајање основног образовања и васпитања
Члан 78.
Основно образовање и васпитање траје осам година и остварује се у два образовна циклуса. Први циклус обухвата први до четвртог разреда, за које се организује разредна настава, у складу са посебним законом. Изузетно, настава страног језика, изборних и факултативних предмета може да се организује и као предметна, у складу са наставним планом и програмом и школским програмом. Други циклус обухвата пети до осмог разреда, за које се организује предметна настава, у складу са наставним планом и програмом и школским програмом.
Упис ученика у основну школу
Члан 79.
У први разред основне школе уписују се деца која до почетка школске године имају најмање шест и по, а највише седам и по година. Дете старости од шест и по до седам и по година уписују се након испитивања пред полазак у школу, а дете од шест до шест и по година - након провере спремности за полазак за школу. Уз документацију потребну за упис, родитељ доставља доказ о здравственом прегледу детета. Испитивање детета пред полазак у школу врше психолог и педагог школе, применом стадарда препоручених од наделжног центра. Проверу спремности детата за упис у школи врши психолог школе применом стандарда и поступака препоручених од надележних центра. Основна школа дужна је да упише дете које има пребивалиште на подручје школе. Школа може да упише и дете са подручја друге школе, на захтев родитеља, у складу са просторним могућностима школе. Родитељ може да изабере основну школу у коју ће да упише дете, о чему подноси захтев изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис.
Упис страних држављана и лица без држављанства
Члан 80. Страни држављани и лице без држављанства уписује се у школу у складу са законом под истим условима и на начин прописан законом за држављане Републике. Посебан услов за упис у школу лица из става 1. овог члана јесте познавање језика на коме се изводи настава, а чију проверу организује и спроводи школа.
Уџбеници
Члан 81.
У остваривању обрзовно васпитног рада користе се уџбеници и наставна средства које на предлог Савета одобри министар, у складу са посебним законом У остваривању образовни васпитног рада могу да се користе и друга необавезна средства и помагала у складу са посебним законом.
Облици образовно-васпитног рада
Члан 82. Образовно-васпитна делатност школе остварује се: наставом, провером знања ученика, усменим испитивањем и писменим задацима, контролним вежбама, допунском наставом, додатним радом, припремном наставом, испитима, корективним педагошким радом, производним и другим друштвено-корисним радом, екскурзијама ученика, радом са ученицима у њиховим организацијама,професионалним информисањем и усмеравањем ученика, друштвеним и слободним активностима ученика, културном и јавном делатношћу школе, продуженим боравком, наставом у природи и сл.
Настава
Члан 83. Основни облик образовно-васпитног рада у школи је настава. Настава је обавезна за све ученике.
Члан 84. Настава у школи може бити разредна, разредно-предметна и предметна, зависно од узраста ученика и циклуса образовања који се примењује. Обавезни облици образовно-васпитног рада су: настава, додатни рад, допунски рад, ваннаставне активности и други облици рада који су као такви предвиђени Годишњим програмом рада школе и Школским програмом. Изборни предмети су: верска настава, грађанско васпитање, други изборни предмети у складу са Школским програмом за текућу школску годину. Члан 85. Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи обављају наставници и стручни сарадници.
Члан 86. Настава се по правилу изводи у одељењу, а изузетно по групама или идивидуално. Одељење се образује од ученика истог разреда. Број ученика у одељењу истог разреда утврђује се у складу са Законом о основној школи. Одељење се може делити на групе само за наставне предмете предвиђене наставним планом и програмом. Индивидуална настава, као изузетак, може се по одобрењу Наставничког већа изводити у школи или у кући ученика.
Члан 87. Настава у одељењима изводи се по распореду часова који, за одређени период или целу школску годину, одређује директор, по прибављеном мишљењу Наставничког већа.
Члан 88. Час наставе траје 45 минута за ученике који стичу основно образовање по Закону о основној школи у трајању од осам година. Настава се изводи у две смене, а по по потреби и у међусмени. Промена смена врши се недељно.
Члан 89. Настава се изводи у пет наставних дана, док се суботе користе за остале облике рада школе. Члан 90.. Одржана настава евидентира се у разредним књигама (дневницима) које воде разредне старешине и предметни наставници.
Члан 91. Наставни дан је дан у коме се изводи настава и организују наставне екскурзије, према Годишњем програму рада школе Наставним даном се може сматрати и дан у коме се организује културна и јавна делатност школе, посете и излети, уз сагласност директора школе. Као радни дан сматра се дан у коме се организују: културна и јавна делатност школе, такмичења ученика, посете, излети и др.
Члан 92. Време почетка наставе, распоред смена, време почетка и завршетка часова, трајање одмора и др. утврђује се на почетку сваке школске године Годишњим програмом рада.
Члан 93. Избор облика и метода наставе и средстава рада врше наставници у складу са педагошким принципима и науком, као и препорукама и закључцима стручних органа школе. Настава се изводи у школским учионицама, кабинетима, радионици, фискултурној сали.
Настава у природи
Члан 94. Настава се може организовано изводити и у природи, ради подстицања ученика да непосредним посматрањем и доживљавањем што самосталније стичу нова знања, развијају интересовања према својим могућностима, усвајају нове навике и умења и сл. Циљ организовања наставе у природи је остваривање одговарајућих садржаја наставних и ваннаставних активности из наставног програма у климатски погодном месту из образовно-васпитних, здравствено- рекреативних и других разлога.
Члан 95. Задаци и садржај наставе у природи заснивају се на наставном плану и програму образовно-васпитног рада и саставни су део Годишњег програма рада школе.
Члан 96. Настава у природи се организује за ученике од првог до четвртог разреда, у трајању од 7 до 14 дана, уз сагласност родитеља, за најмање 80% ученика одељења.
Члан 97. Настава у природи се може организовати под условима: - да се изводи у објетима који имају све потребне услове за извођење овакве врсте наставе; - да је прибављена сагласност родитеља ученика; - да су обезбеђена финансијска средства за овакав вид наставе; - да је сачињен оперативни програм рада за наставу у природи са којим се сагласило Наставничко веће; - да је ученицима у потпуности обезбеђена здравствена заштита у време одржавања наставе у природи. Услови из става 1. овог члана треба да су испуњени кумулативно, јер се у противном настава не може извести.
Члан 98. Директор школе је одговоран за организовање наставе у природи. У потупку припреме наставе у природи директор је дужан да прибави најмање три понуде и презентира их родитељима, преко савета родитеља школе. Избор туристичког предузећа, односно агенције, врши директор школе, на основу најповољније понуде, по прибављеном мишљењу савета родитеља школе и Школског одбора. Директор школе закључује уговор са туристичким предузећем, односно агенцијом, након прихватања понуде са калкулацијом трошкова.
Члан 99. После спроведене наставе у природи наставници разредне наставе подносе извештај директору школе, са оценом о реализацији наставе у природи и квалитету пружених услуга. Извешта разматра и усваја Наставничко веће и Школски одбор. Одељењски старешина упознаје родитеље са извештајем о реализацији наставе у природи на родитељском састанку.
Члан 100. Уколико се приликом разматрања извештаја о реализацији наставе у природи оцени да програм наставе у природи није реализован или да туристичко предузеће или агенција није испоштовала уговрне обавезе, школа је дужна да о томе обевсти надлежно министарство за послове туризма ради предузимања законских мера.
Члан 101. Трошкове за организовање наставе у природи по правилу сносе родитељи. Средства за организовање наставе у природи могу се обезбедити посебно за ученике слабијег материјалног стања и из средстава остварених проширеном делатношћу школе или радом ученичке задруге, из сопствених прихода школе или путем спонзорства или донаторства.
Допунска настава
Члан 102. Допунску наставу школа организује током године за ученике који имају тешкоће у учењу и раду и који заостају у савлађивању наставног плана и програма, као и за ученике који су били на дужем кућном или болничком лечењу, по повратку са лечења. Допунска настава се организује за све ученике.
Члан 103. Потреба организовања допунске наставе утврђује се у току редовне наставе, када се примети да поједини ученици испољавају тешкоће у раду и учењу. Допунска настава је обавезна за све ученике које на то упути предметни наставник или одељењско веће. Ученик се укњучује у допунску наставу када за њу наступи потреба и похађа је док она траје.
Додатни рад
Члан 104. Додатни рад школа организује за ученике који показују посебне способности, склоности и интересовања за поједине предмете, или се припремају за такмичења у одређеним предметима и могу да савладају већи обим садржаја него што је предвиђено наставним планом и програмом за поједине предмете.
Члан 105. Додатни рад се организује за ученике од четвртог разреда, по програму који доноси надлежни орган.
Припремна настава
Члан 106. Припремну наставу школа организује за ученике који су упућени на поправни испит. Припремна настава организује се пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана, са по два часа дневно за сваки наставни предмет.
Испити
Члан 107. У школи се одржавају следећи испити: - поправни; - разредни; - испити из страног језика који ученик није изучавао у школи и - ванредни испити за ученике осмог разреда и ученике којима је престала обавеза похађања основне школе.
Члан 108. Поправни испити организују се за ученике који на крају другог полугодишта имају до 2 недовољне оцене. Ученик полаже поправни испит у августовском испитном року након организоване припремне наставе у трајању од пет дана.
Ученик који на крају другог полугодишта има више од две недовољне оцене, као и ученик који не приступи полагању поправног испита или га не положи, понавља разред.
Члан 109. Разредни испит организује се за: - ученике који због болести или другог оправданог разлога нису похађали наставу више од трећине укупног годишњег броја часова, а оцењивањем се утврди да нису савладали садржаје наставног плана и програма и за ученике који нису оцењени из неког предмета; - ученике из наставног предмета из којег није извођена настава више од трећине часова утврђених наставним планом и програмом; - ученике којима је одобрено брже напредовање, у складу са законом. Разредни испит ученици полажу у августовском испитном року. Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из неког од наставних предмета и то највише 2 наставна предмета, полаже поправни испит. Ученик који не положи поправни испит или не приступи полагању испита, понавља разред.
Члан 110. Испит из страног језика организује се за ученике који нису изучавали тај предмет у школи. Овај испит се полаже по прописаном наставном плану и програму. Школа издаје ученику уверење о положеном испиту.
Члан 111. Ванредни испити организују се за ученике завршног разреда и ученике осталих разреда којима је престала обавеза похађања основне школе, а имају право, у складу са Законом о основној школи, да заврше разред полагањем испита у року од три године од дана престанка редовног похађања школе.
Корективни педагошки рад
Члан 112. За ученике који имају сметње у говору, читању и писању, школа организује корективни педагошки рад - логопедски. Логопедски рад може бити организован и у сарадњи школе са специјализованим и стручним институцијама.
Члан 113. Поред логопедског, у школи се може организовати и корективан педагошки рад за децу са сметњама у физичком и психичком развоју, преко педагога, учитења, наставника физичког васпитања. Корективан педагошки рад организује се у сарадњи са стручњацима ван школе, односно у сарадњи са Домом здравља Палилула , Заводом за ментално здравље, Центром за социјални рад и другим стручним и специјализованим институцијама.
Екскурзије, излети и посете
Члан 114. Школа организује излете и посете предвиђене Годишњим програмом рада школе. Програмирање, начин извођења, трајање екскурзија, врши се у складу са одговарајућим стручним упутством министра просвете.
Културна и јавна делатност школе
Члан 115. Културна и јавна делатност школе обухвата: - свечаности поводом прославе дана Светог Саве, Дана школе и државних празника, као и других пригодних манифестација; - изложбе ученичких радова; - предавања за родитеље и остале грађане; - спортска такмичења ученика; - организовање приредби ученика; - течајеви, курсеви и слично. Програм културне и јавне делатности школе саставни је део Годишњег програма рада школе.
Производни и други друштвено-корисни рад
Члан 116. Производни и други друштвено-корисни рад ученика школа организује током целе школске године. Сви ученици, сразмерно својим узрасним и другим могућностима, узимају учешћа у овом облику рада школе. Избор овог облика рада и његово програмирање врши се Годишњим програмом рада школе, у зависности од потреба школе, друштвене средине и могућности ученика.
Продужени боравак и целодневна настава
Члан 117. Школа, може да организује продужени боравак за ученике нижих разреда, чиме се ученицима омогућава да под стручним надзором наставника уче, обнављају градиво, раде домаће задатке, рекреирају се и забављају кад нису на часовима редовне наставе.
Члан 118. Школа може организовати продужени боравак под следећим условима: - ако су утврђене потребе за овим обликом рада ( интересовање родитеља); - ако у школи постоји потребан простор , опрема и финансијска средства за извођење овог облика рада; - ако су обезбеђени стручни наставници за извођење овог облика рада. Ако не постоје услови из става 1. овог члана школа не може организовати овај облик наставе.
Члан 119. Школа може организовати и целодневну наставу, под условима наведеним у члану 118. овог Статута, уколико Наставничко веће и Школски одбор донесу такву одлуку и уколико се добије сагласност министарства просвете. Годишњим програмом рада школе утврђује се да ли ће се и који од овох облика рада организовати у школи.
Слободне активности
Члан 120. Слободне активности ученика школа организује полазећи од испољених жеља, интересовања и способности ученика, у складу са законом и наставним планом и програмом.
Члан 121. Носиоци слободних активности су ученици. Њихово учешће у њима је добровољно. У обављању слободних активности ученицима помажу наставници стручним саветима. Школа обезбеђује материјална средства и друге услове за остваривање програма слободних активности ученика. Школа својим Годишњим програмом утврђује облике и програм слободних активности ученика који ће се организовати у току школске године.
ПРАВА ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА
Члан 122.
Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговором, Законом о основама система образовања и васпитања и посебним законима, а школа је дужна да обезбеди њихово остваривање, а народчито право на: 1) квалитетан образовно-васпитни рад; 2) уважавање личности; 3) свестрани развој личности; 4) заштиту од дискриминације и насиља; 5) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање; 6) информације о његовим правима и обавезама; 7) подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права на основу образовања; 8) слободу удружвања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламанета; 9) учествовање у раду органа школе, у скалду са законом; 10) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном процесу уколико права из тачке 1) до 9 ) овог члана нису остварена. Ученик, његов родитељ, односно старатељ може да поднесе пријаву директору школе у случају непримерног понашања запослених према ученику, у року од 15 дана од дана наступања случаја. Директор је дужан да пријаву размотри и, уз консултацију са учеником, његовим родитељом односно старатељом одлучи о њој, у року од 15 дана од дана пријема пријаве. Запослени у школи, дужан је да пријави директору, односно школском одбору кршење права ученика.
Одговорност ученика
Члан 123.
У остваривасњу својих права ученик не сме да угрожава друге у оставривању њихових права. Ученик има обевезе да: 1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе; 2) да се придржава школских правила, одлука директора, наставника и органа школе; 3) савесно ради на усвајању знања, вештина и вредности прописаних школским програмом; 4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника; 5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи; 6) благовремено правда изостанке; 7) чува имовину школе и чистоћу и естетски изгед школских просторија. Ученик може да одговора само за повреду обевезе која је у време извршења била прописана посебним законом или општим актом. Ученику може да се изрекне васпитно-дисциплинска мера за лакше повреде обавеза ученика у складу са општим актом школе, а за теже - у складу са посебним законом. Дисциплински поступак против ученика не може се покренути ни водити по истеку 60 дана од дана учињене повреде обавезе. Ученик, односно родитељ или старатељ одговора за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
Члан 124. У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права. Ученик има следеће обавезе: - да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе; - да се придржава школских правила, одлука директора, наставника и органа школе; - да савесно ради на усвајању знања,вештина и вредности прописаних школским програмом; - не омета извођење наставе и не напушта час без одобрења наставника; - да поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи; - да благовремено правда изостанке; - чува имовину, чистоћу и естетски изглед школских просторија;
Члан 125. Ученик може да одговара само за повреду обавезе која је у време извршења била прописана посебним законом или општим актом. Дисциплински поступак против ученика не може се покренути ни водити по истеку 60 дана од дана учињене повреде обавезе. Ученик, односно његов родитељ (старатељ) одговара за материјалну штету коју ученик намерно или из крајње непажње нанесе школи, у складу са законом.
Члан 126. Ученик може за повреду својих радних обавеза да одговара дисциплински и материјално. За повреду обавезе ученика могу да се изрекну дисциплинске мере: - опомена или укор одељењског старешине; - укор одељењског већа; - укор директора и - строги укор Наставничког већа.
Члан 127. Ученик чини лакшу повреду радне обавезе ако: - нередовно похађа наставу, тако да у школској години направи до 25 неоправданих изостанака; - долази у школу и друга места у којима школа спроводи образовно-васпитни процес неприкладно одевен за наменске активности; - не брине о личној хигијени и уредности, хигијени школских и других просторија у којима се врши образовно-васпитна делатност; - не долази у школу на време пре почетка часа, а после звона за почетак наставе не налази се на свом радном месту, спреман за њен почетак, тј. уколико закасни на час или раније напусти час и друге активности у школи; - недисциплиновано се понаша у учионици и другим просторијама школе за време трајања наставе, испита, као и на другим облицима васпитно-образовног рада у оквиру спортских, културних и других активности; - не води сам рачуна о својим одевним предметима, прибору и опреми, а посебно за време трајања одмора; - не чува од оштећења школску имовину, односно имовину других организација за време посета или извођења дела програма васпитно-образовног рада ван школе; - не води рачуна о свом понашању и кад није у школи; - не чува од оштећења и уништења ђачку књижицу, сведочанство и друге јавне исправе које школа издаје; - злоупотреби лекарско оправдање; - не да на увид родитељу (старатељу) ђачку књижицу у коју одељењски старешина уноси обавештења, успех, васпитно-дисциплинску меру и сл; - пуши у просторијама школе; - уноси и користи мобилни телефон, вокмен и друга средства комуникације и ласерску технику, којом се ремети рад на часу; - улази у зборницу и друге просторије без позива и одобрења; - задржава се у ходницима школе за време часа; - непримерено, грубо и агресивно се понаша према ученицима, запосленим и другим лицима; - у својству дежурног ученика не припреми услове и средства за наставу; - у својству дежурног ученика не обавештава наставнике о одсуству ученика; - у својству дежурног ученика не чува предмете, прибор и књиге ученика и не стара се о хигијени учионице, не пријављује свако оштећење школске и личне имовине и уочене недостатке одељењском старешини или дежурном наставнику; - у својству дежурног ученика допусти улаз лицу без идентификације, или без сагласности органа школе, а о томе не обавести службеника обезбеђења или дежурног наставника; - самовољно напусти дежурство;
Члан 128. Тежом повредом обавеза ученика сматра се: - преправка података у сведочанству, ђачкој књижици и другим јавним исправама; - преправка или дописивање података у школској евиденцији; - крађа школске имовине или имовине ученика; - употреба или подстрекавање ученика на употребу алкохола или наркотичког средства; - изазивање туче или учествовање у тучи; - изражавање националне и верске нетрпељивости; - политичко организовање и деловање; - неоправдано изостајање из школе више од 25 часова
Члан 129. За лакше повреде радних обавеза изричу се следеће мере: - опомена или укор одељењског старешине; - укор одељењског већа. Члан 130. - Када је ученику изречена васпитнодисциплинска мера: - Укор Одељењског старешине , и неоправдано изостајање из школе од 8 до 16 оцена из владања може бити највише '' врло добро'' - Укор Одељењског већа и неоправдано изостајање из школе од 16 до 24 часа, владање се оцењује описном оценом ''добро'' Члан 131. За теже повреде обавеза изричу се следеће мере: - укор директора , владање се оцењује описном оценом задовољавајуће - строги укор наставничког већа владање се оцењује описном оценом незадовољавајуће
Члан 132. Ученик не може бити искључен из школе. Ученик који учини тежу повреду радне обавезе може бити премештен у друго одељење или премештен у другу школу, о чему одлучује Наставничко веће.
Члан 133. На изречену васпитно-дисциплинску меру ученик, његов родитељ (старатељ) могу да поднесу приговор директору школе у року од пет дана од дана пријема одлуке. Директор доноси одлуку у року од 15 дана од дана подношења приговора.
Члан 134. Васпитно-дисциплинске мере доносе се поступно. Одељењски старешина је дужан да води рачуна о поступности у изрицању васпитно-дисциплинских мера.
Члан 135. Ученик који учини материјалну штету намерно или из крајње непажње, дужан је исту надокнадити у висини коју утврди директор школе, у складу са законом. Штету коју учини ученик дужан је да надокнади његов родитељ. Уколико родитељ одбије да надокнади штету директор школе је дужан да покрене поступак за накнаду штете код надлежног суда.
Одељењска заједница
Члан 136. Ученици једног одељења школе образују одељенску заједницу. Одељењска заједница је средина у којој ученици остварују образовно-васпитни процес рада, своја права, обавезе и одгвоорности, у складу са законом и овим Статутом. Одељењска заједница има благајника и председника.
Ученички парламент
Члан 137.
У последња два разреда основне школе може да се организује ученички парламент ради: 1) давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о правилима понашања у школи, годишњем програму рада, школском развојном плану, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењљима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње; 2) разматрања односа и сарадње ученика и наставника васпитача или стручних сардника; 3) оабевештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање. Парламент чине два представника сваког одељења у школи из последња два разреда. Парламент се бира сваке школске године и има председника Програм рада парламента саставни је део годишњег програма рада школе. Ученички парламент и школа могу да се удруже у заједницу ученичких парламената.
Оцењивање
Члан 138.
Оцењивањем у основној школи процењује се постигнутост прописаних задатака у савлађивању школског програма. Оцењивање је јавно и свака оцена ученику мора да буде одмах образложена. Ученик се оцењује из свих наставних предмета и из владања. У првом разреду основног образовања и васпитања оцењивање и закључна оцена су описни. Уосталим разредима основног образовања и васпитања оцењивање је бројчано у току школске године, осим из предмета које одреди министар. Закључна оцена јесте бројчана. Ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту. Закључна оцена изводи се по утврђеним критеријума, на крају првог и другог полугодишта, а из владања у складу са посебним законом. Владање ученика оцењује се описном оценом, у складу са посебним законом. Општи успех ученика утврђује се на основу ариметричке средине позитивних закључних бројчаних оцена. Ученик понавља разред уколико на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене. Ученик који има до две недовољне закључне бројчане оцене полаже поправни испит у августовском испитном року,осим ученика завршних разреда,у складу са посебним законом. Ученик завршава разред ако положи поправни испит из сваког предемета. Изузетно,ученик завршног разреда који није положио поправни испит завршава започето образовање у истој школи полагањем испита,уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Критеријуме, начин и поступак оцењивања успеха из појединачноних предмента и владања и друга питања од значаја за оцењивање прописује министар.
Члан 139. Општи успех ученика утврђује се на основу аритметичке средине позитивних оцена из свих обавезних наставних предмета и страног језика као изборног предмета. Члан 140. Ученик, који због болести или телесног недостатка привремено или трајно не може остваривати наставу из предмета физичко васпитање,одлуком Наставничког већа ослобађа се савлађивања програма физичког васпитања у целини или делимично, на предлог лекара. Ученик из става 1. овог члана не може бити оштећен приликом утврђивања општег успеха услед недостатка оцене из овог предмета, али је дужан да присуствује часу и да на њему буде дисциплинован.
Члан 141. Ученику који постиже натпросечне резултате у учењу, школа може да омогући завршавање школовања у року краћем од предвиђеног. Ученик из става 1. овог члана остварује ово право полагањем испита. Испуњеност услова за завршавање школовања у краћем року од прописаног утврђује Наставничко веће, на предлог одељењског већа и уз сагласност родитеља ученика. Услове и поступак бржег напредовања ученика прописује министар просвете.
Похваљивање и награђивање
Члан 142. Ученици који се истичу својим радом и понашањем, као и ученици који постижу изузетне резултате у савлађивању појединих облика образовно-васпитног рада могу бити похваљивани и награђивани. Награде и похвале изричу органи школе у скалду са одредбама овог Статута и других општих аката.
Члан 143. Похвале могу бити писмене и усмене, а саопштавају се јавно, пред одељењем, свим запосленим школе или пред наставницима и родитељима. Награде могу бити у облику посебних диплома, уверења и књига, а у изузетним случајевима и у новчаним износима. Награде ученицима могу додељивати и спонзори, односно донатори,на основу критеријума које пропишу својим актима. Ученици могу добити и друге облике материјалног награђивања који се исказује кроз плаћене екскурзије, летовања, одморе, куповину спортских реквизита, опреме и сл. Награде се могу додељивати и групи ученика или целом одељењу за постигнуте резултате на такмичењима, у учењу, владању и сл. Предлог за доделу награда и похвала даје одељењски старешина, на основу мишљења одељењског већа, или стручног актива.
Члан 144. Ученику који постиже изузетне резултате у свим образовним областима и у представљању школе на такмичењима и манифестацијама и културно образовним програмима додељује се посебно признање : Ученик генерације. Ово признање додељује Наставничко веће школе. Члан 145. Детаљне одредбе о похваљивању и награђивању ученика, као и начин и услове за доделу награда и похвала утврђује Министар просвете.
Жалба и приговор на оцену у основној школи
Члан 146.
Ученик основне школе,његов родитељ или старатељ има право да поднесе жалбу на оцену, у складу са посебним законом. Жалба се подноси директору у року од три дана, а за ученика завршног разреда-у року од 24 часа од дана добијања ђачке књижице,односно сведочанства. Право на приговор директору школе на оцену у току школске године има ученик, односно родитељ или старатељ у року од три дана од саопштења оцене. Директор школе у року од три дана,у сарадњи са педагошко-психолошком службом, одлучује о приговору. Ако директор оцени да је приговор основан и да је оцена изведена супротно закону, образује комисију за проверу знања ученика. Оцена комисије из става 4. овог члана коначна је.
Завршни испит у основном образовању и васпитању
Члан 147.
Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит. Завршним испитом процењује се степен постигнутости прописаних циљева и задатака основног образовања и васпитања Након положеног завршног испита ученик стиче основно образовање и васпитање о чему се издаје јавна исправа у складу са посебним законом. На основу положеног завршног испита ,ученик стиче право на упис у средњу школу ,у складу са посебним законом. Програм завршног испита у основној школи прописује министар.
НАСТАВНИЦИ, ВАСПИТАЧИ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ
Наставници, васпитачи и стручни сарадници
Члан 148.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи остварује наставник. Стручне послове у школи обављају стручни сарадници:психолог ,педагог и библиотекар. Зависно од потреба школе и програмом који се остварује, стручне послове може да обавља и дефектолог , социјални и здравствени радник Члан 149.
Задатак наставника је да стручним знањем осигурају постизање прописаних циљева и задатака, уважавајући предзнања и посебне могућности ученика.
Задаци стручног сарадника
Члан 150.
Задатак стручног сарадника јесте да својим стручним знањем и саветодавним радом унапређује образовно-васпитни рад у школи и пружа стручну помоћ ученицима, родитељима и наставницима, по питањима која су од значај за образовање и васпитање.
Образовање наставника и стручних сарадника
Члан 151.
Послове наставника у школи и стручног сарадника може да обавља лице са одговарајућим високим образовањем. Степен и врсту стручне спреме прописује министар просвете. Врсту образовања наставника верске наставе у школама на предлог министра вера и традиционалних цркава и верских заједница прописује министар просвете.
Услови за пријем у радни однос наставника и стручног сарадника
Члан 152.
У радни однос у школи може да буде примљен наставник и стручни сарадник, под условима прописаним законом и ако: 1) има одговарајуће образовање; 2) има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицима; 3) није осуђиван правоснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање шест месеци или није правоснажном пресудом осуђен за кривично дело против достојанства личности и морала. Услови из става 1. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада. Наставнику или стручном сараднику престаје радни однос ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из става 1. овог члана или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу.
Услови за рад наставника и стручног сарадника
Члан 153.
Послове наставника и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту:лиценца). Без лиценце послове наставника и стручног сарданика може да обавља: 1) приправник; 2) лице које испуњава услове за наставника,или стручног сарадника,са радним стажом стеченим ван школе,под условима и на начин утврђеним за приправнике; 3) лице које је засновало радни однос на одређено време; 4) помоћни наставник. Лице из става 2.тач.1) и 2) овог члана може да обавља послове наставника или стручног сарадника најдуже две године од дана заснивања радног односа у школи,а лице из тачке 3) до престанка радног односа на одређено време.
Наставник и стручни сарадник-приправник
Члан 154.
Приправник, у смислу овог закона, јесте лице које први пут у том својству заснива радни однос у школи и оспособљава се за самосталан образовно-васпитни, васпитни ,односно стручни рад савладавањем програма за увођење у рад наставника и стручног сарадника и полагањем испита за лиценцу. Приправнички стаж траје најдуже две године од дана заснивања радног односа. За време трајања приправничког стажа, ради савладавања програма за увођење у рад наставника и сручног сарадника школа приправнику одређује ментора. Приправник има право да полаже испит за лиценцу после навршених годину дана рада. Приправнику који у року од две године од дана заснивања радног односа не положи испит за лиценцу - престаје радни однос. Лице које савлада програм увођења у посао наставника и стручног сарадника има право на полагање испита за лиценцу. Програм за стицање лиценце, начин провере савладаности тог програма и трошкове полагања испита и орган управе пред којим се полаже испит за лиценцу прописује министар.
Издавање лиценце
Члан 155.
Право на добијање лиценце има наставник, васпитач или стручни сарданик који има одговарајуће образовање из члана 110. Закона о основама система образовања и васпитања, савладан програм увођења у посао наставника, васпитача или стручног сарадника и положен испит за лиценцу. Министарство је дужно да, на лични захтев, у року од 60 дана од дана подношења захтева, изда лиценцу лицу које испуњава услове из става 1. овог члана. Ако лице не испуњава услове из става 1. овог члана министар ће решењем одбити захтев за издавање лиценце. Решење министра из става 3. којим се одбија захтев за добијање лиценце коначно је у управном поступку.
Суспензија лиценце
Члан 156.
У току важења лиценца може да буде суспендована. Лиценца се суспендује на шест месеци наставнику, васпитачу и стручном сараднику коме је престао радни однос због изречене мере за извршену повреду радне обавезе из члана 171.тачка .2), 6), 7), 10) и 11) овог Статута. Лиценца се суспендује наставнику, васпитачу и стручном сарданику који према извештају просветног саветника не остварује образовно-васпитни рад, на начин и по поступку којим се омогућава постизање прописаних циљева и задатака програма образовања и васпитања, а за кога просветни саветник утврди да није уклонио недостатке у свом раду, ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, па је на основу тога најмање два пута негативно оцењен од стране просветног саветника. Наставнику, васпитачу или стручном сараднику коме је суспендована лиценца из разлога наведених у ставу 3. овог члана може да се укине суспензија лиценце уколико положи испит за стицање лиценце. Наставник, васпитач или стручни сарадник има право приговора министру на извештај просветног саветника, у року од осам дана од дана пријема извештаја. Министар доноси решење по приговору из става 5. овог члана у року од 30 дана од дана подношења приговора. Решење министра коначно је у управном поступку. Суспензија лиценце из става 2. овог члана тече почев од наредног дана од дана престанка радног односа, а суспензија из става 3. овог члана тече од наредног дана од дана истека рока из става 5. овог члана, односно дана достављања решења из става 6. овог члана. Наставнику, васпитачу или стручном сараднику коме је суспендована лиценца по основу става 3. овог члана, престаје суспензија лиценце уколико положи испит за лиценцу.
Одузимање лиценце
Члан 157.
Лиценца се одузима наставнику или стручном сараднику: 1) коме је два пута суспендована лиценца, а стекли су се услови за нову суспензију; 2) који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дело: против достојанства личности и морала; корупције у просвети; фалсификовања јавне исправе коју издаје школа и примања мита у обављању послова наставника и стручног сарадника. Лиценца се сматра одузетом наредног дана од дана престанка радног односа наставника и стручног сарадника,односно од дана правоснажности пресуде. Лице коме је одузета лиценца-нема право на њено поновно издавање.
Стручно усавршавање и звања наставника и стручног сарадника
Члан 158.
Наставник, или стручни сарадник дужан је да се усавршава ради успешнијег оставривања и унапређивања образовно-васпитног рада. У току усавршавања наставник, васпитач или стручни сарадник може да стекне звања: педагошки саветник, ментор,уинструктор и виши педагошки инструктор. Наставник или стручни сарадник има право на увећану плату за стечено звање. Програме и начин организовања сталног стручног усваршавања, орган који одлучује о стицању звања и поступак напредовања, стицање звања у току усавршавања наставника и стручних сарадника и образац уверења о савладаном програму - прописује министар. Наставник у поступку обуке за школски програм има право на одуство у трајању од 12 дана.
Пријем у радни однос 159.
Пријем у радни однос у школи врши се на основу: 1) коначне одлуке директора о избору кандидата по расписаном конкурсу; 2) споразума о преузимању, уз сагласност запсоленог. На основу споразума из става 1. тачка 2) овог члана запослени може бити преузет из установе или Министарства. Директор расписује конкурс за пријем у радни однос. У поступку одлучивања о избору наставника или стручног сардника директор прибавља мишљење школског одбора. Директор доноси одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана истека рока за подношења пријава. Кандидат незадовољан одлуком о избору може да поднесе приговор школском одбору у року од осам дана од дана достављања одлуке. Ако школскио одбор у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је кандидат незадовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана. После доношења коначне одлуке о избору кандидата директор доноси решење о пријему у радни однос.
Радни однос на одређено време
Члан 160.
Школа може да прими у радни однос на одре]ено време без конкурса лице ради: 1) замене одсустног запосленог до 60 дана; 2) до избора кандидата по расписаном конкурсу; 3) до избора кандидата - када се на конкурс не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава условње, а најдуже до завршетка школске године; 4) извођења верске наставе.
Члан 161.
Листу наставника верскњ наставе, на предлог традиционалних цркaва и верских заједница,утврђује министар. Наставника верске наставе упућује у школу традиционална црква или верска заједница са утврђене листе за сваку школслку годину. За извођење верске наставе наставник са школсом у коју је упућен закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину. Школа прима у радни однос на одређено време по расписаном конкурсу лице: 1) ради замене запсоленог преко 60 дана; 2) у својству приправника.
Наставник упућен на рад у иностранство Члан 162.
Образовно-васпитни рад у иностранству изводи наставник који има лиценцу и који испуњава посебне услове за наставника. Решење о упућивању наставника на рад у иностранство доноси министар, на основу конкурса. Наставник се упућује на рад у иностранство на време од годину дана, уз могућност продужења. Наставнику школе мирује радни однос на радном месту са кога је упућен на рад у иностранство.
Уговор о извођењу наставе
Члан 163.
Директор школе може да закључи уговор о извођењу наставе за највише 30% од пуног радног времена са лицем без лиценце за наставника, које је запослено код другог послодавца у случајевима из члана 78. став 1. овог Статута Лице ангажвано по основу уговора из става 1. овог члана не стиче својство запосленог у школи. Лице из става 1. овог члана учествује у раду стручних органа школе без права одлучивања, осим у раду одељењског већа.
Педагошка норма наставника, васпитача и стручног сарадника
Члан 164.
У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 20 сати, наставник практичне наставе и стручни сарадник 25, а васпитач 30 сати непосредног рада са ученицима. Структуру и распоред обавеза наставника и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђује школа годишњим програмом рада. Распоред обавеза наставника у погледу непосредног рада са ученицима, као и других обавеза може да се утврди тако да структура и распоред буду различити у оквиру сваке радне недеље.
Члан 165.
Педагошку норму свих облика образовно-васпитног рада наставника и стручног сарадника утврђује се у оквиру радне недеље и годишњу норму утврђује министар просвете. Ако школа не може да обезбеди стручни лице за највише шест часова наставе седмичноиз одређеног предмета, може да распореди ове часове наставницима тог предмета до краја школске године.
Непуно и пуно радно време
Члан 166.
Наставнику, васпитачу и стручном сарднику сваке школске године директор решењем утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег програма рада и поделе часова. Наставник васпитач или стручни сарадник који је распоређен за део прописане норме, има статус запсоленог са непуним радним временом. Нааставник, васпитач или стручни сарадник који је остао нераспређен, остварује права запосленог за чијим је радом престала потреба у предузећу, у складу са законом.
Годишњи одмор
Члан 167.
Запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста. Годишњи одмор запослених у школи утврђује се на основу Закона о и колективног уговора.
Удаљавање са рада
Члан 168.
Наставник или стручни сарадник удаљава се са рада због учињене теже повреде радне обавезе до окончања дисциплинског поступка. Ако директор не удаљи настанвика или стручног сардника школски одбор дужан је да донесе одлкуку о удаљењу из става 1. овог члана.
Дисциплински поступак
Члан 169.
Директор школе покреће, води, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запсоленог, у складу са законом.
Повреде радних обавеза
Члан 170.
Лакше повреде радних обавеза и мере које се изричу запосленом у школи утврђују се општим актом школе (Правилником).
Члан 171.
Теже повреде радних обавеза запосленог у школи, осим прописаних законом, јесу: 1) извршење кривичног дела на раду и у вези са радом; 2) угрожвање или повређивање физичког или психичког интеритета ученика (физичко кажњавање, морално, сексуално или на други начин учињено злостављање); 3) вређање ученика и запсолених које се понавља или утиче на процес образовања; 4) изражавање националне или верске нетрпељивосати; 5) подстрекивање на употребу алкохолкних пића коде деце и ученмика, или њено омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; 6) подстрекивање на употребу наркотичког средстава код ученика, или његово давање или непријављивање набавке и употребе; 7) ношење оружја у школи или у кругу школе; 8) политичко организовање и деловање у просторијама школе; 9) непотпуно, неблаговремено и несавесно вођење евиденције; 10) неовлашћена промена података у евиденцији, односно школској исправи, брисањем, додавањем, прецртавањем или изостављањем података; 11) уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно школске исправе; 12) одбијање давања на увид резултатат писмене провере знања ученицима, родитељима, односно старатељима; 13) одбијање пријема и давање на увид евиденције лицу које врши надзор на радом школње, родитељима, односно старатељима; 14) припремање ученика школе ради оцењивања, односно полагања испита од стране запосленог у тој школи. За повреде радне обавезе из става 1. овог члана изриче се мера престанка радног односа, ако је повреда учињена умишљајем или из свесног нехата и ако нису утврђене олакшавајуће околности за запосленог. У осталим случајевима може се изрећи новчана казна у висини од 20% до 35% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању од три до шест месеци.
Престанак радног односа
Члан 172.
Радни однос запосленог у школи престаје у складу са законом, а на основу решења директора. Наставнику или стручном сараднику у школи престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота.
Правна заштита
Члан 173.
На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор школском одбору, у року од осам дана од дана достављања одлуке, односно решења. Школски одбор дужан је да одлучи по приговору у року од 15 дана. Ако школски одбор не одлучи по приговору у утврђеном року или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може да се обрати надлежном суду у року од 15 дана.
Општа акта и колективни уговори
Члан 174.. У циљу организовања и спровођења пословања школе у складу са законом, школа може донети следећа општа правна акта: - Правилник о систематизацији и организацији радних места; - Правилник о раду; - Правила о понашању ученика, запослених и родитеља; - Правилник о мерама заштите и безбедности ученика; - Правилник о заштити на раду, - Правилник о противпожарној заштити и - друга општа акта.
Члан 175. Општа правна акта школе доноси Школски одбор, уколико законом није предвиђено да поједина општа акта и колективне уговоре доноси директор. Директор школе одговоран је за благовремено доношење појединачних општих аката из његове надлежности и за њихово спровођење у складу са законом, а Школски одбор за благовремено доношење и усклађивање свих других општих аката са законом.
Члан 176. У складу са законом школа закључује појединачне колективне уговоре. Појединачни колективни уговор мора бити у сагласности са законом и општим и посебним колективним уговором. Појединачни колективни уговор потписују директор школе и представник репрезентативног синдиката у школи, уколико законом није другачије предвиђено. Нацрт, односно предлог колективног уговора подноси директору школе на закључење представник репрезентативног синдиката у школи.
Члан 177. У школи је дозвољено синдикално организовање у складу са законом. У остваривању заштите права запослених у школи, синдикат је овлашћен да обавља послове у складу са законом и колективним уговором. У школи је дозвољено право на штрајк у складу са законом.
Члан 178. Уколико репрезентативни синдикат не постигне сагласност око закључења појединачног колективног уговора са послодавцем, примењиваће се непосредно закон, односно општи акт који донесе послодавац. Правилник о раду мора бити у сагласности са законом и не може садржати одредбе које запосленом утврђују мањи обим права од оних која су предвиђена општим и посебним колективним уговором.
Члан 179. У циљу спровођења закона и општих аката директор школе именује комисије за појединачну намену. Члан 180. У школи могу да се образују и следеће комисије: - Комисија за избор директора школе и - Комисија за попис основних средстава, ситног инвентара и благајне - Комисија за посебну намену
Комисију за избор директора школе именује Школски одбор, а комисију за попис именује директор школе. Комисија за избор директора школе има председника и 2 члана, а Комисије за попис и комисије за појединачну намену такође председника и два члана. Комисија за избор директора школе, тј. конкурсна комисија спроводи поступак у вези избора директора школе, у складу са законом и одредбама овог Статута. Комисија за попис врши послове у складу са законом
Пословна и друга тајна
Члан 181. Пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени законом, овим Статутом и другим општим актима школе, чије би саопштење неовлашћеном лицу било противно пословању школе и штетило би интересима и пословном угледу школе, ако законом није другачије одређено. Исправе и податке који су утврђени као пословна тајна може другим лицима саопштити једино директор школе.
Члан 182. Пословну тајну дужни су да чувају сви запослени који на било који начин сазнају за исправу или податак који се сматра пословном тајном. Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа. Запослени су дужни да чувају пословну тајну коју сазнају у вршењу послова са другим школама, предузећима и установама.
Члан 183. Поред података који су законом проглашени за пословну тајну, пословном тајном сматрају се: - подаци о мерама и начину поступања за случај ванредних околности; - план физичког и техничког обезбеђења имовине и објекта; - подаци који се припремају за надлежне органе скупштине; - уговори, понуде, финансијско пословање ,зараде запослених; - други подаци и исправе које пословном тајном прогласи школски одбор.
Члан 184. Професионалном тајном сматрају се интимни и лични подаци из живота запослених и ученика, подаци из молби грађана и родитеља ученика, чије би саопштавање и објављивање могло нанети моралну и материјалну штету запосленом, ученику, родитељима ученика и трећим лицима.
Члан 185. Запослени чини тежу повреду радне дужности ако ода пословну или професионалну тајну.
Члан 186. Запослени који користи исправе и документа која представљају пословну и професионалну тајну дужан је да их користи само у просторијама школе и да их чува на начин који онемогућава њихово коришћење од стране неовлашћених лица. Општим актом може се детаљније утврдити чување,обезбеђивање и промет докумената и података који представљају пословну или професионалну тајну.
Прелазне и завршне одредбе
Члан 187. Статут школе доноси школски одбор у складу са законом. Доношење Статута се оглашава на огласној табли школе. Школа обезбеђује доступност Статута и других општих аката сваком запосленом и синдикату.
Члан 188.
Измене и допуне Статута и других општих аката врши се по поступку за доношење Статута школе
Члан 189.
Статут и друга општа акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања.
Члан 190.
За све што није регулисано овим Статутом примењиваће се Закон о основама система образовања и васпитања, одредбе Закона о основној школи које нису престале да важе и други прописи који регулишу ову област.
Члан 191.
Овај Статут ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.
Члан 192.
Ступањем на снагу овог Статута, престаје да важи Статут школе усвојен дана 25.12.2003.године.
Председник Школског одбора,
Глишић Милко
Овај Статут објављен на огласној табли школе дана __________год.
|
|

